Posetioci
Poezija Bez Rime: Biber I Med - Moja Demo Veza
copyright©whoreofbabylon
10/10/2007
dok te ruka traži jagodicama prstiju
po snovima zaboravljenim na dnu fioke...
Nema te,
ne postojiš...
Onda se pojaviš niotkuda
i ubodeš kao posekotina od papira -
Plitko,
bez krvi,
bez žrtve...
Da zapeče...
Izvrši eutanaziju nad mojim srcem,
na mapi nacrtaj boldovano "X"
i onda pogodi centar
i stisni jako -
Da te osetim odjednom
i istuširam se najhladnijim jutrom
koje su Đavoli ikada istkali
od krila Anđela...
Ušili su mi rane,
a onda sam uzela makaze
i rasekla šavove...
Bez anestezije,
na živo...
Sada te zovem, jer ne mogu
hrapavim, istrošenim jezikom
sama da ližem rane
kada ovoliko reči
kotrlja se niz njega...
Ti umeš da ćutiš
i umeš da me uspavaš,
da me izmoriš
i onda da me poljubiš
za Laku Noć
u tačku na leđima
gde se spajaju
kičma i vrat...
Dok me guši melanholija
skinuću prašinu sa diska
na kome piše
"Demo Veza",
ubaciću ga još jednom
i igrati Trial...
Još koji dan...
Još koju noć...
I još koje jutro...
Praviću se da znam pravila
a ti se napravi
da je naša veza kupljena
i dostojno plaćena
Full Verzija
i da se neće završiti
za par dana...
Jer ove reči koje govorim
kao da ih ne znam
uveliko su pauci opleli mrežom
da ih ne vidim,
da mi ne daju...
Da mi ukradu proleće
i pomute ovo malo zdravog razuma
koje nosim u džepu
među ostacima izlomljenih cigareta
i polomljenih šibica...
I opet ćeš ti biti
Crni Vitez...
I ja ću ponovo
znati da pišem...
Crackovaćemo osećanja
i opet ću proraditi...
Pećiće me oči
dok gledam u mrak da te vidim,
kao da ih nisam imala ranije
i pružaću ruke prema tebi
kao da ne mogu da te dohvatim...
A ti ćeš biti tu -
Da mi kažeš da sam mračna,
da se uplašiš,
ali da ne pobegneš...
U beskrajnim redovima mrtvih slova
nešto je još uvek živo...
Nešto i dalje pulsira
u sadašnjosti,
zatrovanoj memlom...
Ti.
Koji mi nisi važan
i koji nisi ceo...
Ti.
Biber i med...
Moja Demo Veza.
Oznake: PoezijaBezRime
Komentari (0) | Link