Posetioci
Poezija Bez Rime: Četiri Šumske Maske - Duhovi
copyright©whoreofbabylon
10/04/2007
Drvena Maska Proleća,
zelenih listova i blistavih pupoljaka.
Sve se rađa u jednom momentu.
Ne želim distorziju,
želim samo postanak.
Hrabrost je moje ime.
Živim u debelom Hrastovom stablu,
mogu čuti listove kako rastu.
Moja pesma je izlazak Sunca,
moja maska je hladan potok,
moja muzika - zeleni listovi.
Živim s Prolećem,
izgaram Letom.
Moja krv je sok Hrastovog drveta,
Smola su moje suze,
Vetar je moj smeh...
*
[Druga Maska: Leto]
Crveni plod Jagode moja je Maska Leti.
Moj glas gubi se u pesmi Slavuja,
Srce izgara u šupljem Bukovom stablu.
Nebo su moje oči,
u njemu Šumski Demoni
nestaju krvavim plamenom.
Ali ne jecajima,
nego vrelom pesmom
što dah uzima suvom grlu.
Na zelenom tepihu igraju Šumske Vile,
pozdravljaju pesmu mladih Slavuja.
Krijem se iza svoje Maske
i kradem svilu toplog povetarca,
što zavara sluh...
*
[Treća Maska: Jesen]
Svaki trag opao suvim lišćem
ostaje uspomena...
Žuti je list moja Jesenja Maska,
zrela Dunja je moje Srce.
Ožiljci ostaju na tvrdoj kori
starog Jabukovog stabla.
Hladne Kiše spiraju tugu sa mog lica.
Moja postelja je mirisna Crvena Zemlja,
a svaka Kišna kap u zreloj Jabuci
moja je Tuga,
svako Seme -
moja nova Nada.
U Šumi ostajem,
Dunju ostavljam na Panju:
da usamljen ne bude
i Pečurke ponovo ugosti.
*
[Četvrta Maska: Zima]
Svi moji tragovi utisnuti su
ispod hladnog belila Vremena.
Zimi skrivam se ispod Maske Borova
i toplinu tražim u Crvenim Bobicama
Šumskog Žbunja.
Danas spavam,
Sneg će me sakriti
a Borovi zakloniti
jedinim zelenilom Zime.
Kraljice Noći,
ostavi me u mojoj Tuzi,
Sreća će doći novom Sezonom.
Neka me greje
topla srž Borovog stabla
u mom Zimskom Snu.
Urliknuću i izgubiti se
zajedno sa hladnim urlikom
ostalih Vukova u daljini.
Neka Sneg i dalje pada...
"Siluete" '98
Oznake: PoezijaBezRime
Komentari (0) | Link