Posetioci
Poezija: Često
copyright©whoreofbabylon
10/18/2007 Često se svetim,
još češće setim
onih Đavoljih kvota
iz nekog prošlog života:
mnogo neuplaćenih,
još više uskraćenih
za postojanje,
tek odstojanje,
neki dobitak na kraju...
Svi koji me znaju
prošaputaće sutra
da poznaju jutra:
prokletstvo, prostranstvo
gde mre dostojanstvo,
gde razum je bleđi,
san od istine ređi
i reči vuku ka boli
baš kao rana ka soli...
Kažu priznaj, progutaj
a žuč gorak je gutljaj
kad se hraniš tišinom
u sebi boriš s' visinom
tlo onda gori žestinom
pa tišinu zalij gorčinom
prigrli istinu šturu,
zažmuri, obrni turu,
naiskap, još jednu turu...
Previše često se setim
kad dođe mi da se svetim,
baš tih Đavoljih kvota,
baš tog prošlog života:
nikada uplaćenog,
nikada pretplaćenog
na postojanje,
na odstojanje,
čini se sve me je manje...
Oznake: Poezija
Komentari (2) | Link
Mora biti sve vise i vise a ne manje.
